Стеван Раичковић: Врата


Понекад, тако: на некој старој згради

Отворим врата – обично никога нема.

Посматрам ствари бачене испод трема:

Зурим у ормар (у коме жижак ради).

.

Или ушетам дубље: у таван с тмином

Промолим главу и пратим игру сена

По гредама и низу прашних гоблена

Већ пробушених, купљених паучином.

.

Ако ме ишта не прене (крик живине,

Корак, пад чаше ил кашаљ у дубини)

Стојим све тако док ми се не учини

.

Како сам овде затечен од давнине.

А онда: покрет ма какав (прах у лету)

Сети ме како стојим у туђем свету.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s