Давор Вујовић: Док Етна цвета
Две плаве равни
Између облак мекан.
Од стиропора.
.
На крову света,
На ивици понора.
Док Етна цвета
.
Зора и подне,
сутон, поноћ, стража.
Магла, па осмех.
.
Замахом крила
Заљубљени лабуд
Пара јој воду.
.
Сивкасто небо
с југа, по језеру
ветар котрља.
