Душица Милосављевић: Корак из оностраног
Шеташ кроз честар обрастао лишћем
уз ауру моју,
безтелесно пратиш ме у стопу,
мисао моју пре помисли знаш,
и сећања ми враћаш о небеском боју!
.
Ти!
.
Благодатне сузе потекоше низ лице,
срцем те осетим у уздаху сваком
издахом из груди у тебе се сливам
јер без искре твоје ја овде не бивам
.
Твој Закон је у мени!
.
Из дланова мојих Ти сфере покрени
да раствори се лаж
Сунце на трен спусти , нек опече таму,
И ветар покрени из издаха твога
Очистиће пламен свако родно зрно
излечиће биће да не буде црно!