Анђелко Заблаћански: Ноћ без зоре


Сутон пије последњи зрак дана

Последњег дана младости

Вриском ноћи полућене

На слутњу смрти и живота наду

На последњи корак јавом

И први у сну…

.

Пијанством узета ноћ

И глувог сата црне силе

Зору не буде

И први пут јутро не намигну

Шерету

Уснулом у туђој постељи…

.

Заћутале виолине, даире лудости

И сваки се додир ноћи

Кроз сећање пење

Да заболи као јаук мајке

И овог сутона

Док последње зраке дана пије…

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s