Лабуд Н. Лончар: Пољубац
Хиљаду милијарди звијезда
Висило је те ноћи
Изнад наших глава,
Док је поток у нама
Најављивао даљине сна а
Мјесец распупио као усна дјевојачка
Клео дужином ноћи.
Ти, дуговрата,
Похотна као пролећни поток
Смијеш се цветању висибабе
Око наше постеље и
Нудиш ми своје мирисне груди.
Отиреш ми утрњеле усне
Својом косом
И дајеш кратак пољубац.
Пољубац као лахор,
Као додир ластиног крила
И потврђујеш истину
Да је пољубац-
Задњи знак ругања смрти
Браво