Милорад Куљић: Птичија слобода


Од сна ми дивну крлетку саздаше
птичицу трептаве душе да чува.
Када и резе закатанчише
схватих да кавез њих од мене чува.

Златне су жице посебног соја.
Робовски јаук у милозвук топе.
У обиљу је јадна судба моја.
Слобода ми туђој милости доспе.

Од Бога сам биће самосвојно
створено да собом узноси свет.
Мисао своју да вртложи спирално
певајући свој творитељни сонет.

Хранбена ме навика спутала
па и не тежим размахнути крила.
Иако ми је душа прогледала
сигурност ту ме собом оробила.

Сунце златно за мрву одмених.
Храну душе стомачна ми вара.
За сит стомак лудо завилених.
Омамом ме занела превара.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s