Равнодушни људи

за живота већ умру,

и никад неће сазнати

како је то никад не умрети,

јер не умију да воле,

ни Богу се милом моле.

Њима је свеједно за све,

осим што се корист лична зове.

Не умију за љубав, породицу,

и пријатеље да се боре.

Равнодушни људи, само,

делићом душе постоје,

никад срце другом не дају,

никад биће не оголе.

Равнодушни људи,

то су постојања ноћне море,

чак ни сами себе не воле.