Невена Милосављевић: Круг


Рекли су:
„Не враћај се ономе од чега те је Бог ослободио“…
А ја пригрлим свој бол и ране,
Као хармонијски вал лукобране,
И зимујем.

Зимујем, бесмислено дуго, док календар надгорева над пећницом,
Гужвам речи у снове, пуна су ми уста снова.
А срце окова.

И кад помислим да свет нема смисла,
Да ватрена кугла из Откровења прети,
Тад смисао до немогућег узлети,
И битише. И иска.

Тумачим кишу и тротоаре,
И све излишно, клише репертоаре,
Што ми са намером неко потура,
А ја изнова загризем.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s