Наташа Ђуровић: У туђој кожи


Био је то тренутак у коме сам себе гледала стојећи са стране, одвојена од свог тела, у простору који се, негде тамо, преплитао са овим, и времену, које је наизглед текло упоредо са временом у коме сам се ја, жртва потрошених илузија, нашла у улози кривца.

Смешно је било читати страх записан одмах испод првог слоја коже. Ту се сакрије кад се уплаши самог себе. Људска кожа се лако скида. Са костима је мало теже.

Гледам је нетремице. Изгледа као да није присутна, да се суди неком другом. Смешка се. Чудно, зар не? Проглашавају је кривом, а она се смешка. Не, није то реакција растројене особе, познајем људе. Разбукти се у мени неки осећај који долази са сазнањем да се у бездну њених очију сакрила моја узбуркана крв. Не осећам ноге…

Крива сам, кажу.

Јесам, истина. Ја сам починила злочин против сопственог живота, кад сам га поделила на два дела и дозволила да се отров прелије са једног на други, надајући се да ће се десити неко чудо које ће све то саставити, исполирати и да ће бити боље него пре. Кренула сам ка мајчиној утроби да сачекам јутро, али сам залутала.

Гледам јој руке. Тако су мале, нежне. Ко би рекао да је њима померила милионе стена које су јој се нашле на путу? Радо бих је узео у наручје или учинио невидљивом. Хоће живу да је сахране, знам, али… она је…. другачија. Видео сам то оне вечери кад је привијала лед на модрице    Дрхтао сам док сам јој прилазио, неспособан да њену судбину приведем правди.

Суђење прати и он. Не зна да суде и њему. Поверио ми је да је изгубио један сан. Заувек. Враћао му се у деловима, кроз друге снове, али никад није био онакав каквим га је створио. Сањао је у свим бојама, али је само тај сан био плав. Из једне сребрне власи, извукла сам оно за чим је престао да трага. Покидала сам ту ноћ и спаковала је у кофер који служи само за те ствари. Једног дана ћу од тих делова направити невидљиви огртач који никад нећу скинути и ниједна ружна успомена неће бити ушивена у њега. Саградићу свет на неком острву где ћу побећи из свог бола.

Није она то урадила, није било тако! Ови људи су ремек-дело градитеља мрачних руку и мисли. Они су оваплотили неправду! Не гледа ме, а уста су ми испуцала од жеђи за њом, тим опасним привиђењем за којим сам посегнуо као омађијан њеном немоћи  у тренутку кад сам мислио да имам све. Пробудила је траг светлости која је ишчезавала из мене. Нека сам проклет, али као да је из самог пакла дошла. Тако ме је љубила, као да ми анђео вида ране. Умрећу а нећу знати  друго, сем да је због те вечери вредело живети.

Срце ми се, претворено у грумен исушене земље, крунило. Душа моје душе, стара колико и мој злочин, спавала је у кревецу. Рећи ћу му да је ружно сањао, а да сам се  повредила кад сам терала ружне снове. Нису хтели да оду, па сам морала. А тата? И он је радио исто. Трчала сам и налетела на њега. Пао је, повредио се. Не, нисмо се свађали… И није се тата сам посекао и мене оптужио да сам му нанела повреде, лажу… Не, не лажу, није свет  место из ког се љубав повукла, то су се слова испремештала сама, исправићемо…

Удишем затворски ваздух. Чудовишан је. Чекам да се појави, да је спроведу. Да јој будем близу. Време је направило предах, изгледа. Не пролази. Колико му је потребно да се умори? Зашто оно никад није проглашено кукавицом или кривцем а толико рана је урезало и толико крвавих стопа за собом оставило? Ломи нас и лаже.

Чека ме, знам. И даље у ораховој љусци коју мора разбити. Ја сам је начела. Ипак, помислим како то не иде: полицајац и ја, осуђена… Два затвореника, која лутају животом као невоља светом. Тек сад видим колико празнине зјапи у мени. Цела сам амбис који је прогутао сунце.

Гледамо се. На њеном лицу сузе, на мом зној. Тражим значење у њеном погледу, јер покрета нема, сем грча на уснама који изгледа као осмех.

Гледамо се. У свакој капи зноја на његовом лицу видим сан о коме је причао. Прелива се у моје сузе, али не одлази, јер оне теку назад. Не скидам стару кожу са себе, а већ навлачим нову…

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s