Невена Милосављевић: Такви се чувају…


Такви се предосете…
И чувају…
Не мора им се чути глас,
А да се зна, да им је ехо у пратњи добоша,
Да кликне и распрсне се о зидове винских подрума,
Да опомиње. Да благовести.

Такви се предосете…
И чувају…
Сестринском љубављу, као одеждом заогрну.
Не, као мати, што у утроби још њихове откуцаје чује,
У кутији скрива још прамен с крштења,
Не делећи срце никад надвоје… Потпуно.

Такви се предосете…
И чувају…
Од смрти, од снова, од туге,
Од свега, од чега се не може чувати,
Не као жена… Не као пријатељ…
Већ као слово беспочетноме Логосу.

Такви се предосете…
И чувају…
Њихов је живот, завет витешки,
Душа огрубела испод оклопника,
Држање изнад сваке нискости…
Они љубе руке. Они тихо псују.

Такви се предосете…
И чувају…
Достојно се над њиховим поразима бдије,
Благо им се дотиче раме, чврсто стежу прсти.
Јер они не скривају светло оружје,
Јер они носе невен на реверу.

Такви се предосете…
И чувају…
У овом времену плеве и кукоља,
Где зрно само кришом месечари,
Над морима сувих, михољских стрљика,
Док бистро га око на пучини не опази.

Такви се предосете…
И чувају…
Јер умови су им увек гладни знања,
Јер очи су им увек незасите лепотом,
Јер уста су им увек неуморна молитвом,
Јер срце им је никада препуно Бога.

У њему има места.
И одвише…

Јер,
Такви те предосете…
И чувају…

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s