Невена Татић Карајовић: Душа


Џепови пуни срца
а руке празне.
Очи пуне слика
а чула нема.
Уши пуне речи
а нигде близине.
Усне сјајне
али од паучине.

И мисли пуне искри
ал’ звук не извире.
Прсти устрептали
али у недодире.
Кораци ужурбали
ал’ куда даље..?
Бистри се у даљини
човек у помрачини.

Узковитлане страсти
а нигде тела.
Молитва празна
без сузе и јада.
Чује се одјек срца
у даљини.

Душа једина чиста
непролазна..

 

 

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s