Невена Татић Карајовић: Душа
Џепови пуни срца
а руке празне.
Очи пуне слика
а чула нема.
Уши пуне речи
а нигде близине.
Усне сјајне
али од паучине.
И мисли пуне искри
ал’ звук не извире.
Прсти устрептали
али у недодире.
Кораци ужурбали
ал’ куда даље..?
Бистри се у даљини
човек у помрачини.
Узковитлане страсти
а нигде тела.
Молитва празна
без сузе и јада.
Чује се одјек срца
у даљини.
Душа једина чиста
непролазна..