Предраг Јаничић: Писмо Милу Ђукановићу
Ево узех да ти пишем,
Јер и мене то се тиче,
Да те питам, да ми речеш
Црногорски предсједниче
.
Кад је овај рат минули
Деведесет прве био
Зар нијеси Црногорче
На Дубровник предводио
.
Кажу да си јунак био
Одан своме Српском роду
Борио се ко Обилић
За крст часни и слободу
.
А када ти Бог дворове
С мушким чедом обрадова
Ориле су српске пјесме
Све се чуло до Косова
.
Блажо си му име дао
Да те сјећа на твог стрица
Ког убише комунисти
Крај Острошких испосница
.
Ђенерал је краљев био
Бранио је ћивот свети
Док Острошких греда буде
С’ Блажом ће се Срби клети
.
А у битци Мојковачкој
Шест је твојих братственика
Бранећ Српску оступницу
Пошло путем бесмртника
.
Па ми нешто није јасно
Црногорски предсједниче
Испод стабла храстовога
Како црни трн да ниче
.
Зар нијеси исто оно
Што ти прађед Марко био
И зашто си Блажов орден
У пепелу погазио
.
Кажу браћу црногорчиш
И нацију нову правиш
А мог’о си као Иван
Своје име да прославиш
.
Косово си свето прод’о
Арнаутски посто слуга
Кад те видим предсједниче
Обузме ми душу туга
.
Манастире велиш хоћеш
Да нам отмеш и похараш
Е па нећеш предсједниче
Ти још дуго да управљаш
.
С’ ђаволом си заиграо
У содому коло води
Но још вјеруј спаса има
Црној гори и слободи!
.
Па зар мени херцеговцу
Забранити ико смије
Да цјеливам часни ћивот
Светог оца Василије?