Верица Стојиљковић: Љубави!


Љубави, царице,

Ти, што трчиш небом,

Задиркујеш сунце,

Очи му сањиве отвараш

И на усне росу меда стављаш!

.

Ти што ветрима путеве казујеш,

Успаване пупољке будиш,

И поред звериња стражариш!

.

Ти, што са звездама певаш,

И ватром, месечево светло грејеш!

.

Љубави, царице,

Погледај у води своје лице,

Да оживе јој све капљице,

Облаци да се њима напуне

И милост и радост на камен,

на траву, на дрвеће, на птице,

На звериње, на човека да падне,

Богом да, све што постоји постане!

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s