Десанка Максимовић: Девојачка молба
Допусти, мајко, кроз прозор мој
да се осмехнем на њега.
.
Он пева: како га срећом поли
осмех мој;
Он пева: да из дна душе воли
једину мене.
.
Са онолике даљине плаве
како су могле да се јаве
његовој песми звезде јасне?
.
Допусти, мајко, са прага мог
да га поздравим рупцем белим.
.
Он пева: да поглед ока мог
дан му доноси;
Он пева: поздрави руке моје
њему су поноси.
.
Како је могао месец блед
ноћ да претвори у простран дан,
да залепрша свој рубац бео,
нежношћу ткан,
у поздрав њему?