Јуриј Кошин: Једно вече


Као хлеб свеж

миришу поља,

а тамо на њиви у бразди

на стражи рода стоји.
.

Та не бих желио другде бити,

ни на планини, ни на крај мора

кад се код куће спушта вече.

.

Нову песму

траве нам звоне

а над нама од Делана лети

пар дивљих пловки.

.

Та не бих желио другде бити,

ни на планини, ни на крај мора

кад се код куће спушта вече.

.

Поезија Лужичких Срба

Приредио Предраг Пипер

 

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s