Велика Томић: Зов у лет


Пренео си осмех на брежуљак.

И гле, свела трава наједном се смеје!

Док бор вити усправно стоји.

Испод крошње жуто пиле

паперјем се греје.

Из кљуна му

топли дах

дрво прегреје.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

Gravatar
WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. ( Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. ( Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. ( Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. ( Одјавите се /  Промени )

Одустани

Повезивање са %s