Милорад Максимовић: Жива


Никада ниси узалуд говорила.

Свака ти реч беше стих.

Онај који оживљава.

Жива! Ти си Жива у смислу смисла!

Лета пролазе и све блиста

јер твоје су баште дом светова маште...

Знаш како сам те знао…

Као малу искру која весело скаче,

као лице осмеха које и кад плаче…

.

е…

.

Те сузе лече.

.

Одрасла си.

У једном времену ван времена 

као дете светлих богова која воли да плеше…

.

И да пева као Сунце што пева арије своје.

.

Када бих загледан у звезде на далеким световима што

језде Сваргом пречистом

био једно са свим што јесте…

.

Тада бих осетио твоје мале прсте…

Како нежно ми дирну чело, те онда 

прође струј кроз срце цело…

.

Ее…

.

Никада ниси узалуд говорила.

Свака ти реч беше стих.

Онај који оживљава. 

.

Жива! Ти си Жива у смислу смисла!

Лета пролазе и све блиста 

јер твоје су баште дом светова маште…

.

И цвета који само једном у кругу звезда цвета…

.

Пољубићу ти чело и у њему мисао сјајну.

Да живиш љубав ватрену и бајну и ствараш…

Не заборави никада ко си ма да све плиме сазвежђа

надођу и потопе све.

.

Немој се бринути и тужити, знај…

И када је све престане, ја волим те.

Очи ти гледају сан који је јава и како пут води до права

златан од искри живота…

.

Сањао сам и сада је јава.

Живот је лепота.

.

ИзворZvezdaRod: ЗвездаРод

 

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s