Весна Зазић: Утвара


Зар у вину истину да тражим,
кад ме преварише све моја чула?
Ако је не нађем бол ћу да ублажим,
не бројећи сузе које сам просула.
И вино ми ноћас има укус жучи,
нит’ омамљује нит’ заборав нуди,
утвара твоја за столом ме мучи,
прикази се радујем а кријем од људи.
Што те осим мене баш нико не види,
нити ми помаже нити ишта значи,
понижења душа више се не стиди,
у мојој си глави све већи и јачи.
Испијену чашу о под ћу да треснем,
јер не могу срце да чупам из груди,
у крхотини којој можда на трен блеснем,
смехом што га имају невољени и луди.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s