Драгош Павић: Дохватих чешагију
Изгребах ораницу
Мога детињства
Заискрише пупољци изникли из
чежње
И олује,
из мразних снегова
И недоспаваних јутара
Успламтелог дечаштва
И цвокотавих поњава
Целца снежних олуја
И црквеног звона
Позивара
.
Д.П.: “Каскаде“
