Мирослав Мика Антић: Плава звезда (1)
Иза шума, иза гора,
иза река, иза мора,
жбуња, трава,
опет тебе ноћас чека
чудна нека звезда плава,
звезда права.
.
Чак и ако не верујеш,
пробај тога да се сетиш.
Кад зажмуриш и кад заспиш,
ти покушај да је чујеш,
да одлетиш,
да је стигнеш и ухватиш
и сачуваш кад се вратиш.
.
Али пази: ако није
сасвим плава, сасвим права,
мора лепше да се спава:
да се сања до свитања.
.
Мора даље да се лута.
Тристо пута.
Петсто пута.
.
Мора друга да се нађе.
Трећа.
Пета.
.
Мора у сну да се зађе
на крај света.
.
И још даље иза краја:
до бескраја.
.
Шематска анализа: Марија Радовић, 6/2