Велика Томић: Шумска Мајка


Мед и млеко из попрсја
даје Шумска.
Час је видра, час хијена
час је жена, час Мајка…
Родна, плодна
обнажена, забрађена…

За трен на млинском колу
кад је виде ко анђела голу
воденичар, брк засука.
Сад му мука, крену шумом да је тражи.

Међ` крошњама очас беше.
Ноге му се одузеше
од те плодне женске дојке
кикотом му тури бољке,
и оде.

Скочи као веверица,
у њој јесу: МНОГА ЛИЦА.
Виђаше је сељани –
као травку, као пловку
веселу, невеселу, као болест мале деце
и колоне жена –
неплодност лече травком са именом њеним.

То је жена није бајка
наша Прамајка –
у лепоти, у доброти
у срдости…
ШУМСКА МАЈКА.

 

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s