Рефик Мартиновић: Не заборави
Не заборави драга
она наша прољећа
и дане
кад смо одлазили на трг
тамо гђе долазе
људи и птице
које су нам миловале дланове
кад смо их даривали
мрвицама љубави
да нас више воле
и кад су заједно самном
чувале твоја снивања
док си се њихала
на крилима развигора
испод којих сам крио пољупце
плашећи се твојих буђења.
Увијек ћу се сјећати
оних прољећа
и дана
кад сам те чекао
у сенкама бијелог багрема
на трамвајској станици
тамо гђе сви
неког чекају
и цртају његове кораке
чежњама мајских мириса
и капима сјетне кише
док бехар мирише
и зелена седмица
гмиже својом путањом.
Не заборави мила
прољећа и дане
о којима не волим
писати истрошене пјесме
и похабане стихове
…јер рекли су ми
да је љубав
и изгубљено прољеће
које се никад
вратити неће
…и вечери ћутања
крај зелене ријеке
чији хладови у тишини
сакупљају прошлост.
…И сада
понекад туда прођем
и погледом грлим
исти онај трг птица
на којем и сада долазе
птице и људи
и клупу у сјенкама багрема
гђе неко неког чека
иако су отишла наша прољећа
која изгужваше године
уморне од снова
и живота у пролазу.