Лабуд Лончар: Несаница


Непозвана дође

И зарије нокте

У топло месо ноћи,

Зубима утробу кида.

Очима пуног мјесеца

Преврће камену постељу

И жубором заборављеног потока

Наду буди и тијело роси.

А онда запјева птица

Из остављених дана

И лептири у стомаку умру..

Опет долази непозвана!

 

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s