Ненад Максимовић: Снег у пролеће


Овај свет постоји, али није истинит. Истинито је само Царство Божје. Ипак, он се не може једноставно негирати, гумицом избрисати – и готово. Он се мора разумети јер јесте пројекција нашег унутарњег стања. Дакле, шта имамо пред собом, шта је то у нама?

Имамо вирус, страх, изолацију и снег у пролеће. Имамо ледена срца, студен у души, заробљеност, изолацију и потпуну неизвесност од које нас хвата паника.

Вируси су на граници између живог и такозваног неживог света (нема ништа мртво). Код кристала не може постојати оса петог реда, док је у тзв. живом свету овај облик симетрије присутан. На пример морска звезда, цвеће, попречни пресек јабуке итд. Оса шестог реда најчешће је код тзв. неживе природе. Ето имамо снежне пахуље. Икосеадарска симетрија са осом ротације петог реда најчешћа је у грађи изометријских вируса.

И код човека је иста ситуација као са вирусима. Ми смо нешто између смрти и живота, између ега и Светог Духа, распети између звери и анђела у нама. Цела историја је прелазак преко тог амбиса, у ствари јесте уздизање у Духу до Новог Неба и Новог Мора. При томе се углавном понашамо као вируси. Само отимамо, прождиремо, уништавамо и загађујемо – сејемо смрт као и сваки паразит, претећи да уништимо и целу планету.
Ствар је готова када дође до апсурда. Демонске снаге су наумиле да нас чиповањем претворе управо у биолошке безумне јединке.

Али Божанска Искра у нама, са осом симетрије Пет, Христ, сјајна звезда Даница, наш Истински Идентитет, буди се у нама и избавља нас од пада и затворености у его. На крилима Љубави уздиже нас у Духу до Истинског Света Вечног Живота. Ми смо Божанска Бића Љубави, Петог Елемента, Златне Једности свега; Ми смо Творци, Анђели Божји а не вируси и вашке. Ми смо градинари Рајског Врта, Градине Божје Слободе, Надахнућа и Радости. Овде смо да негујемо и унапредимо природу а не да је прождиремо и уништимо. Она нам даје своје плодове да се хранимо и не морамо никога убити да би живели. Све у природи служи човеку, служимо зато и ми њој, нашој нижој браћи и сестрама. Помислите – она може без нас али ми не можемо без ње.

Зима у пролеће јесте последња зебња и студен наше душе. Пред зору се највише мрзне. Радујмо се. Управо сада трансцендирамо хладно бездушно устројство затворености у тродимензионалном свету материје и телесности, чауре ега, облика 666, јер у себи имамо Свест, Искру Божју савршене Хармоније и Вечитости. Лепота, Која јесте Стање Љубави, спасава овај свет трансформишући га у Истински Свет Радости, Слободе, Мира и Љубави.
СВЕТА ЉУБАВИ, МИЛОСТИВИ ГОСПОДЕ, СЛАВА ТЕБИ!

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s