Верица Стојиљковић: Отвори!
Отвори срце!
Прозор души треба,
Да кроз њега уђе ветар
Тек разбуђен с моје косе!
.
Отвори срце
Вода мојих руку чека,
Дахом својим плахо,
Да га запљусне!
.
Отвори срце!
Пламен ока искри,
Душа њим говори!
Теби путује!