Горан Лазаревић Лаз: Златокоса
златокоса расцвет пољу
бол небески расејава
длан крвави богомољу
у олтару милост спава
.
са струка јој извор тече
да навади сушно поље
ни анђели што је лече
не могаше чинит боље
.
златокоса нема пева
глас расипа у висине
слатком јавом она снева
.
молитвене дан долине
где ће тајно цвеће расти
у кога ће душом пасти
