Милина Дорић: У њену лиценцу ме не дирај!


Ма не треба теби, министре, писати стихове,
већ из закона, чланове кривичне;
нису песме за тебе скројене,
ни кривичне пријаве за тебе нису довољне!

Министре слушаш ли!?!?
Њену лиценцу нећеш узимати,
ниси јој дао ни диплому ни у индексу десетке,
брига нас за иностране налоге.

Зато чуј ме ти, њену лиценцу нећеш отети!

Као што су децу отимали,
као што су службене тајне скривали,
као што докторате плагирали,
и фалсификаторе аболирали…

Док се у министарским фотељама седи,
где мало тога вреди,
ми само један посао имамо,
да бранимо наше рођено.

А њена лиценца, жртвовање и њене голготе,
нама су наде,
јер она брани људска права,
ту где Устав пресахне,
ту где Устав није моћан више,
Др Јована Стојковић брани права највише!

У њену лиценцу ме не дирај!
И како јој је не питај!
Уморна од свега,
ово против ње је недело века!

Али снага јој увек навире!
Када јој иста понестаје,
неће се она предати,
нити ће на агенде пристати!

Ој министре, немој то,
све је већ виђено!
Да ли то министарство министрује!?
Или само трује!?
Здрав разум? Здраво тело!?
Здраво све,
Ма,… болесне деце је превише!

Јер ту где родитељска суза сузу престигне,
време је да се оптужница подигне!
И поступак за накнаде штете,
нико довољно доста тугу надокнадити неће!

Зато у њену лиценцу ме не дирај!
И много не питај!
Јер ми немамо ни пара ни власти као ви,
али имамо све што се са вашим парама не може купити..

Не занима нас ко вам издаје налоге све,
лиценцу њену нећеш да одузмеш,
само гледај и слушај то,
Ма и суд нечасти је од срамоте побегао.

Немојте о нашој деци бригу бринути,
Јер од ваше брижности се може умрети,
Као од (не)милосрдног НАТО анђела 1999.
Сада нам се исти ђаво увукао у институције.

Није ти ово земунски клан.
Ма,… свако на крају остане сам,
сви ћемо ми једног дана одговор свој дати.
Али горе нема адвоката да те брани.

Не бојимо се ми ничег твог,
све нам се одавно смучило,
И они плагијатори што су све покрали,
једино су диплому поштено купили.

Затвора нема довољно за вас све,
и свака казна за вас премала је,
Репресија и санкција без значаја је,
када се здравље и детињство одузме.

Ма колико породица је уништено,
бракова разорено,
колико је туга нането,
и суза проливено,
у ноћима бесаним,
када родитељ пати,
Јер здравље детета не може да поврати!
Јер ту где дечија бол почиње,
родитељски живот обесмисли се!

И баш због тога треба да знаш,
у њену лиценцу немој да ме дираш.
Јер њена лиценца као гарант права је,
када Устав немоћан постане!!!

И немој да те брине то,
у стих и риму није све стало.
Немој да те секира то,
што твоје дело за стих није подобно,
Умем ја и кривичне пријаве писати,
али шта год будем радила

у њену лиценцу ме нећеш дирати!

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s