Драгош Павић: Познај самога себе


Протествујем

Зашто правда ка бесмислу граби

Вичем да треба померити сказаљке љубави

Јер се на њима

Време зауставилоНе разумем

Како се може преспавати

Освит који предсказује

Рађање

Шта су мислили када су чули

Како говорим

Будите стрпљиви

Уверавам вас

Да је сусрет

Са временом

Које трепери

На људском лицу

Мирис румене пути

Смисао који буди наду

За нови и дуг пут

Који ће изначити

Предсказања

Ововечности

Да је то лажна нада

Обесмишљена

Огрубела

Подлокана

Подбулих очију

Исцерена

Саможива

ГНОТИ СЕАУТОН

.

Д.П: “Каскаде“

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s