Десанка Максимовић: Немам више времена


Немам више времена за дуге реченице,
Немам кад да преговарам,
Откуцавам поруке као телеграме.
Немам времена да распирујем пламен,
Сад запрећем шаке згорела жара.
Немам више времена за ходочашћа,
Нагло се смањује путања до ушћа,
Немам кад да се осврћем и враћам.
Немам више времена за ситнице
Сад треба мислити на вечно и необухватно.
Немам кад да размишљам на раскрсници,
Могу стићи једино кудгод у близину.
Немам времена да ишта изучавам,
Немам времена сад за анализе,
За мене је вода сада само вода
Као кад сам је пила са кладенца;
Немам кад да разлажем на састојке небо,
Видим га онакво какво га виде деца.
Немам више времена за богове туђе,
Ни свога нисам добро упознала.
Немам кад да усвајам заповести нове,
Много ми је и старих десет заповести.
Немам више кад да се придружујем
Ни онима који истину доказују.

Немам кад да се борим против хајкача.
Немам кад да сањам, да лагано корачам.

 

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s