Реч је увек замка ил слобода
ланац што веже чим се изговори,
тајна се њоме и нехотице ода,
душа размота кад говор зажубори.

Зато је боље да ми увек ћутимо,
погледи наши увек све кажу,
због поноса се лако наљутимо,
очи не говоре и никад не лажу.

Од данас ме гледај увек у зене,
мутне од слика што су упијале,
само тамо ћеш наћи праву мене,
и доказ да се нису те очи предале.