Колодар Срб: Пантеон Богова Древних Словена – 5


Саставио у име Рода Војислав Паунић

Девана, Кришењ, Рамхат, Световид, Весна, Триглав, Коледо и Овсењ

Девана

Ова Богиња је покровитељ ловаца и сакупљача, припада веома древном времену. Представљена је као млади витак ловац;  сматрана  заштитником ловаца и целог шумског света., Девана помаже шумским животињама да преживе зими, избегну опасности и не ухвате их људи.  

Кришењ

Кришењ је млађи брат Рода,. Сврха овог Бога је да помогне ослобођењу људи из власти Чернобога. Према легенди, за време владавине Чернобога, људи су остали без ватре, а Кришењ је могао да врати ватру људима, али је био заробљен у леденом затвору. По томе он веома подсећа на Прометеја, који је извршио исти подвиг. Према словенским традицијама, Кришењ је био млад и јак младић, заштитник соларне топлоте. Кришењ се често приказује како патролира ваздухом на џиновској птици.

Рамхат

Рамхат спада у Богове из вишег реда узношења.  Он је познат као Рамх или Раба  што зависи од племена коме су Словени припадали. Он је небески судија, који се брине о поретку свега у свемиру, па и на Мидгард-Земљи. Овај мудри судија тражи од свих,  а посебно од људи рођених у знаку вепра,  поштовање свих канона у циљу очувања чистоте свога Рода,  правде и поштења.

Световид

СВЕТОВИДЕ, свети виде наш,  Ти све видиш и све знаш !!!

Световид,  Бог кога Срби изузетно поштују; онај који доноси душе на овај свет, онај кроз чији се вртлог оваплоћујемо,  и поново рађамо, БОГ у кога су веровали и у време двоверја, па и у време већ општенаметнутог хришћанства, није био везан само за наше племе,  већ и за острво Рујан, и утврђење које се на њему налазило – Аркону.

Две Световидове главе биле су спреда, а две страга, при чему је свака глава гледала у свом правцу, због чега је деловало као да Световид гледа на све четри стране света. Бог је у руци држао лук, док је поред њега била типична ратничка опрема: узде, седло и мач. Световиду је такође припадао и бели коњ који је био у власништву храма, а о овом коњу бринуо се искључиво свештеник.

Ако етимолошки анализирамо његово име можемо закључити да се ради о божанству које види свет – свевидећем божанству. Међутим, корен вид има и другачије значење, много шире од оног које има у речи видети. Санскритска реч вед значи знати из чега су произашле речи вид – зналац и веде – знања. Световид би тако био божанство које све види и све зна, дакле једна свезнајућа и свеприсутна космичка интелигенција. Оно што се зна је да је капиште Световида било поред Калемегдана,  на месту где је сада француска амбасада. Друго место, за које се предпоставља да је било светилиште Световида, је брдо Чегар крај Ниша.  У постављени споменик страдалим јунацима и Синђелићу, уграђено је и камење које је нађено на месту које су устаници изабрали да се ушанче. На том камењу наћи ћете Краву Земун, Перунику, нож и представу вртлога Световида

Весна

Весна је код Словена  Богиња пролећа, а повезивана је и са младошћу. Весна је Богиња која је код народа била јако омиљена, јер је смењивала владавину зиме и смрти, односно Морене..  Весна доноси зелена поља, цветање, пријатно време, погодније за живот и рад. Овим променама у природи Весна доноси радост у домове Словена.

Триглав

Триглав, врховни Бог града Шћећина, био је обожаван претежно међу балтичким и полапским Словенима. Међутим, трагове његовог култа можемо наћи и у Померанији, Русији, као и на територији бивше Југославије (планина Триглав у Словенији). Ово троглаво божанство имало је своје храмове у Шћећину, Волину, Бранибору и Аркони, а остаци његовог храма нађени су и у Скрадину, месту које се налази северно од Шибеника. Ово божанство увек се представљало са три главе, што се и види из његовог имена – Триглав, односно, Троглави. Поштоваоци овог божанства говорили су да Триглавове главе симболизују његову владавину над три света: Прав, Јав и Нав. Неки верују да Он представља 3 различита божанства: Сварога, Живу и Црнобога. Као што знамо, Сварог је господар неба, Жива је богиња земље, а Црнобог божанство подземља.

Бог Коледо и Бог Овсењ

 Коледо је биће које се може посматрати на два начина. Као зимски дух и као божанство. Празници у част Коледа су се организовали током зиме, а највећи празник је био Кољада, који је био на дан зимског солстиција. Обичаји овог празника задржани су и у хришћанству, а има аутора који сматрају да је хришћанство преузело овај празник и слави га као Божић. У Бугарској се Божић и даље назива Коледа. Такође се честита весела Коледа или честита Коледа.
     Коледо је близанац са Овсењом. Њихова мајка је Златогорка Маја а отац Дажбог. Овсењ је рођен пре Коледа, па је упрегаo коње у небеске кочије правећи пут свом брату Коледу. Коледо представља силазак бога Кришења на земљу. Овсењ се појављује лети а Коледо зими.

-завршетак серијала  „Пантеон Богова Древних Словена“–

      Детаљније на страницама: : www.kolodar.rs Фејсбук страница: Kolodar Srb; Инстаграм: kolodar_srb

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s