Руј је обасјао камените стене
из унутрашњости му светлост расте
нада, чекање, ишчекивање, све гори
плам једноте у мени твоје лице твори!
.
Ткам те од свих сећања из времена давних
оваплоћујем те из праискона еона
тебе, који ме никада издао ниси,
тебе, који једина љубав ти си!
.
И руке ти ширим у недоглед гледам
са тобом у себи заувек живим,
живим за обоје!
.
Руј се претвара у лице твоје
небо је боје хаљине моје
пољубац душа и стаза од цвећа
заувек да ме на тебе сећа!