Милица Тасић: Добро јутро за лаку ноћ
Јавио си се само да ме јутром поздравиш,
тога дана што за миловања беше створен
Двема речима ме утоплио у прозеблој ноћи,
речима што нису носиле у себи само поздрав
Носиле су велики пртљаг прошлих уздаха
.
Сваки је такнуо моју душу,
сваки минули уздах
у додиру је васкрснуо и изуо бол
.
Путовао си у мени целог тог дана
и у ноћи скинуо плашт да се одмориш
испод мојих трепавица
.
А капци су те моји покрили
да се од целог света хладног
који си обишао
напокон угрејеш.