Ненад Максимовић: Химна Љубави (IV/1)


Поверилац Тајанстава и Чуда,
једини прави Знакотумач,
Љубав не каже: Ово је моје а оно је твоје,
ово хоћу а оно нећу,
ово дајем а оно не дајем,
ово нека живи а оно нека мре,
ово волим а оно не волим.
Љубав је Росоносно Пролеће
Које све оживљава и обилно дарује,
Даје целу Себе, Своју Вечитост.
Свака честица праха Врт је Рајски,
Ризница вечна преобиља,
Лампа је која гори а не сагорева.

Љубав, Архиоснов света,
ненарушивост је и неповредивост Свега што Јесте.
Не наређује
јер није способна за ароганцију;
не захтева
јер је Слобода која не тражи контролу;
не надвладава и не тријумфује
јер је Величанство Давања;
доноси вечно Обиље, Радост и Надахнуће;
остаје тиха и мирна усред највећег метежа овог света.

Слобода, ширина, поштовање и нежност
преплављује наше срце
када Љубав потече из њега.
Не гледа шта је дала, а шта прима,
шта ће добити, а шта изгубити.
Не тражи и не захтева јер је Све,
Зна, Јесте и Има Све.
Све је из Ње и у Њој.
Све што из Ње истиче утиче према Њој,
јесте Непокретни Покретач.
Изван кретања и некретања
Леполика Љубав, Ареал Духа Светог,
Раздање је ноћи и сваке таме,
Величанство је Красоте,
Непроменљиве Непоновљивости Своје у свему.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s