Душица Милосављевић: Гласници
Не видим људска тела одавно,
већ само душе или њихове делове
у сивој материји оклопника у свету!
Не штити их телесина од уплива таме,
улази им у свест, ауру пробија,
док се речима бране…
Није довољна реч,
ни снага. ни предубеђења у мисли
већ дела,
љубав која чисти свја у разуму
окупана оностраним појањем гласника
невидљива за било кога,
а најснажнија у Универзуму!
То је та!