Милорад Максимовић:Прст вечности
Замисли…
Велико нешто замисли.
И у то стави свој прст вечности којим црташ судбине светова.
.
Покренућеш стихије вечно хладне а вреле
и њима сваки талас светла да додирне све.
Замисли…
Само замисли.
.
Шта мислиш како те нађе ова звезда
која носи светло живота…
Како ли само зна да до тебе дође
преко свих могућих далеких светова…
.
Ти створи а свемир ће да одговори.
Армонија узвишене мале стварности
која тежи да постане све…
Замисли…
.
И одважно не реци не.
Већ само искре ватрене у оку ти
као кад дете гледа у славу богова…
Нека буде.
.
Некада је неразум неиздрж за твој ум.
А мала истина што испуни све
је васељена живота што дарује…
Замисли…
.
И буди.
Вечност чека на тебе.