Вукица Морача: Човек као храст
Човек ти је сине
Као један храст,
Треба само да те брине
Његов усправан раст.
.
Корен дубок и смео
Црпи снагу из земље,
Стабло јако и усправно
Стреми ка небу и Богу,
Крошња бујна и густа
Сакупља љубав исправну.
.
Кад погледаш у њега
Горостаса мека срца,
Видиш стаменог и поштеног
Где искон из њега врца,
.
Где се сажимају сва
Знања од постања,
И сви преци, поносни јунаци,
Подржавају његова трајања.
.
Видиш ли сине то
Сјајно дрво дуговечно,
Угледај се на њега
Да би живео вечно.