Колодар Срб: Словенске руне – 1


Саставио у име Рода Војислав Паунић

Словенске руне су више од симбола.

Култура сваког народа не лежи само у бајкама, легендама и традицијама.
Знаком пуноправне културе сматра се писање, уз помоћ којег се бележи све што се догађа с одвојеном групом људи, људи и цивилизација. А словенско-аријска цивилизација није изузетак – до наших дана стигло је доста доказа, да су наши преци били високо образована раса, која је знала, сигурно, много више од наше генерације.

Словенске руне, значење, опис,  њихово тумачење – то је део културе Словена, и то не само древних, већ и садашњих. Словенско рунско писање је фигуративно писање племена припадника слoвенско-аријске расе, коришћено у претхришћанско време. Руне су биле познате много пре појаве првих верзија старословенског језика на основу Србице- ћирилице и глагољице.

Неки скептици, посебно из хришћанских кругова, тврде да словенске руне нису постојале, али како да објаснимо чудне симболе древних храмова смештених на територији наших земаља. Нико неће тврдити да постоји изузетно мало извора, према којима је могуће потврдити постојање руничког старословенског писања, тако да питање и даље остаје отворено. Али, истовремено је тешко наћи друго логично објашњење примењених симбола на алатима, оружју и предметима домаћинства старих Словена.

Амулети са словенским рунама више су од симбола помоћу којих можете сачувати информације. Ово је део културе, систем очувања знања. Симболика словенских руна, састоји се од посебног простора енергије и информација у коме су живели стари словенски народи.

Одакле потичу руне Словена?

Сам концепт „словенских руна“ се не може сматрати апсолутним,  јер су Словени само половина расе: Расена и Свјаторуса. Друго половина Расе: Ха’Аријци и Да’Аријци имају мало другачије име – Аријци.

Рунско писмо су први пут користили Ха’арији, који су саставили прву азбуку руна – Ха’Арску Каруну. Једноставно речено, каруна је натпис речи која се састоји од две руне, у којима руна „ка“ значи веза, а „руна“ је главни елемент таквог посебног писања. Вреди напоменути, да је свака велика породица имала свој писани језик:

    Да’Аријци имају тарге
    Расени имају молвицу
    Свјаторуси имају буквицу   

Данас нема аналога писања симбола и слова словенским рунама, јер су сви системи писања симбола прилично условни. Према стручњацима, Каруна је била најуспешнија и савршенија верзија писма, јер је било лакше од осталих опција у писању и сећању.
Многи људи који су се тек почели занимати за словенску културу погрешно мешају словенске руне са необразним венедским рунама, које су само за малописмене, и за које се зна да су биле примитивне и практично нису имале логичког оптерећења. Стари Словени стотинама хиљада година користили су сопствене руне, а наши данашњи зналци, који поштују своје корене, пишу данас о србским и словенским рунама.

Значај читања словенских руна

Важно је разумети да је стандардних 18 словенских руна, које се најчешће налазе у многим изворима, само део рунских симбола које су користили стари Словени. Каруна је имала једну особину, која се мора узети у обзир, а то је да руне у њој могу имати веома различита значења – то може бити једно слово, слог, реч или чак цела слика. Вредно је рећи, да су слике и образна значења у словенском писању били приоритетни, а једна руна је могла имати и до три значења, зависно од значаја употребе (образи који се нужно могу повезати).

Да би се записале руне, коришћене су шлоке – 9 редова са 16 знакова у свакој. Сваких 16 шлока формирало је већа слова – Сантии. Да би Сантии био не само низ симбола, већ и да би носио информације и енергетско оптерећење, примењени су на племените метале (злато или сребро) ваљане по тањирима. До 4 прореза нанесена су на металну плочу са бочне стране и таква плоча се такође назива Сантиа. Девет Сантии, спојени у јединствену целину, били су Круг.

Једна од карактеристика писања шлока, може се сматрати чињеницом, је да у низу постоје 32, а не 16 руна. Према овом правилу, свака прва руна је коментар друге, узимајући у обзир контекст целог текста. Често се користе 64 руне, што значи двоструки превод претходно примењеног текста. Да бисте правилно прочитали шлоку руна, потребно је прочитати из првог реда са леве на десну до последње, након чега се поступак понавља обрнутим редоследом, прелазећи из крајњих руна у прву. Према истраживањима научника и археолошким ископинама, текст је могуће прочитати у две верзије – словом или сликом. У првом је све једноставно и банално – сваки звук је шифриран симболом. Фигуративним читањем првобитно се одређује кључна слика на којој су фиксиране остале руне, а затим се читање врши према стандардном алгоритму. Резултат таквог писања и читања је порука коју примају слова и слике. Вредно је рећи, да је прилично пуно специфичне ускописне литературе посвећено словенским рунама и њиховом значају, и  обично се налазе у затвореним збиркама музеја и централних библиотека не само наше земље, већ и света. Русима, Бугарима и Србима, био је забрањен приступ етрурским плочама у Ватикану, све до 19 века,  када су тамни владари били сигурни да више не умемо рунски да тумачимо текст.

Опширније на страницама: www.kolodar.rs Фејсбук страница: Kolodar Srb; Инстаграм: kolodar_srb

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s