Радован М. Маринковић: Лепа вода
У подножју шумовитог Равног гаја и Погледа налази
се извор за који се верује да је лековит.
.
Њему су, на Ђурђевдан, хитали момци и девојке да се
пре сунца окупају.. Девојке су увек прве стизале, намирисане
травама и дивљим ружама. Брчкале су се водом, пљускале
и говориле:
.
-Водо, учини нам лице лепим као што је извор!
.
Тако су чиниле све док силни турски бег Врачаревић
не стиже једног Ђурђевдана, похвата девојке и одведе их
у харем.
.
Никад више нико није долазио извору. Само, његову воду
прозваше Лепа вода у част несрећних девојака
.
Р.М.М: “Јеличке легенде“