Димитрије Николајевић: Кад надође мрак
Србија, стављена уза зид,
Пред погуб с очију стере мараму
И далеко управи вид
У своју светлост и таму.
.
И док једна на западу пада
И види што је било и биће,
Друга, сва од омлада,
На истоку буди се и свиће.
.
Србија кад надође мрак,
Саму себе испод гране с омче скине
Као змија свој свлак
И небу се под облаке вине.
