Димитрије Николајевић: Кад надође мрак


Србија, стављена уза зид,

Пред погуб с очију стере мараму

И далеко управи вид

У своју светлост и таму.

.

И док једна на западу пада

И види што је било и биће,

Друга, сва од омлада,

На истоку буди се и свиће.

.

Србија кад надође мрак,

Саму себе испод гране с омче скине

Као змија свој свлак

И небу се под облаке вине.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s