Владан Пантелић: Деветница


Девет првих дана и ноћи од срп младог месеца

Тихујем и постим – прочишћавам и чула и свест

Без гласа – брбљивка и без мисли – љуте авети

Чистим и окрећем спирале избељујем јаснице

Окренут истоку убрзавам жив-вире у смеру сата

И ходам мрачним тунелима – лавиринтима ума

.

Ох како пред тишином пада безбожје зрикаво!

Пада неодлучност – бразда и пукотина у личности

Тишина прочишћава грло и уста – пећину зубату

Тишина прочишћава и васцртава сјајне видике

Тишина – као водеан дубине – тишином казује

Тишина – када проговори – шаље речи медоносне

.

Хајде да сви – сви будемо вође – тихи и незнани!

И да владамо са љубављу – врх силом Универзума!

.

А ти – моја друга половино – ткаш ли Вечност?

Немој душо да пољутиш наше нерве језике и очи

Хајде моја друго – врзину посеци запали прескочи!

У центру свих раскрсница попни се на кам кремен

Пропо-ведај мудрост и преокрећи усијане главе

Словољубве људе усмери ка врху високе планине

.

И ја ћу доћи тамо где две реке траже и налазе ушће

И исплести ти венац од расцветалих лек – биљака

Слушаћу твоју проповед док ти Тијанадо мрси косу

Онда ћемо се загледати у златно овално огледало

Нећемо се уздати у очни вид – невид већ осећај

И изабрати најбољу будућност – једну од милион!

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s