Весна Зазић: Протест


На пусте ћу улице данаас да изађем
целим бићем да удахнем мирис цвећа.
Брига ме иза ког ћу закона да се нађем.
Превише ми је година да пропуштам пролећа.

Бујање траве коју можеш да чујеш,
жутило маслачка кога ће ветар да однесе
топао ветар којим на југ путујеш…
Природа души блаженост донесе.

Сешћу на траву у крај јоргована
чије ће ме латице засути као киша,
још кад би птица била пуна грана..
Природа се чује кад се град утиша.

Тако ћу спрати меланхолију из мене.
Целе се зиме скупља и прети да завлада.
Годишњих доба чудесне су и лековите смене.
Можда у мени још једном никне нада.

Немам времена да ми се узима на силу
остала је за мене тек по која срећа.
Напоље излазим да чујем птица песму милу.
Превише сам стара да пропуштам пролећа.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s