Милорад Куљић: Родна песма


У препород родна песма води.
Њоме нас космос градно вибрира
до оца и мајке кроз које нас роди
из нашег духовног одабира.

И док траје лекција школе
којој је музика први предмет
трепере ноте кроз еоне
освешћујући духа идентитет.

Трептаји то су исцељења.
Симфонија којој душа стреми.
То је мелодија радовања
без чијег звука разум онеми.

Кад не трепери Љубави нема
да слика лепотом речи истине.
Храм душе бива к’о црква празна
којој зидине крепе таштине.

Затреперимо да Љубав надима
храм телесни пут расплинућа.
Астралним светлом да га узнесе
ка поју Божијега надахнућа.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s