У препород родна песма води.
Њоме нас космос градно вибрира
до оца и мајке кроз које нас роди
из нашег духовног одабира.

И док траје лекција школе
којој је музика први предмет
трепере ноте кроз еоне
освешћујући духа идентитет.

Трептаји то су исцељења.
Симфонија којој душа стреми.
То је мелодија радовања
без чијег звука разум онеми.

Кад не трепери Љубави нема
да слика лепотом речи истине.
Храм душе бива к’о црква празна
којој зидине крепе таштине.

Затреперимо да Љубав надима
храм телесни пут расплинућа.
Астралним светлом да га узнесе
ка поју Божијега надахнућа.