Лабуд Лончар: Кад ме ноћ покрије
Кад ме ноћ покрије
Као меко тијело жене и
Мјесец у пупку савије гнијездо –
Небо ми се у пут претвара.
Даљине ме иза брда дозивају,
Звијезде постају твоје очи а
Тишина потврђује бесмисао
Кратких узлета у
Вјетровитој ноћи –
Ломим крила дрвеној птици
