Чезнем да ти кажем најдубље речи које ти имам рећи;

али се не усуђујем, страхујући да би ми се могла насмејати.

Зато се смејем сам себи, и одајем тајну своју у шали.

Олако узимам бол свој, страхујући да би то могла ти учинити.

.

Чезнем да ти кажем најверније речи које ти имам рећи;

али се не усуђујем, страхујући да би могла посумњати у њих.

Зато их облачим у неистину, и говорим супротно ономе сто мислим.

Остављам бол свој да изгледа глуп, страхујући да би то могла ти учинити.

.

Чезнем да употребим најдрагоценије речи што имам за те;

али се не усуђујем, страхујући да ми се неће вратити истом мером.

Зато ти дајем ружна имена и хвалим се својом суровошћу.

Задајем ти бол, бојећи се да нећеш никада сазнати шта је бол.

.

Чезнем да седим немо поред тебе,

али се не усуђујем, јер би ми иначе срце искочило на уста.

Зато брбљам и ћаскам около, и затрпавам своје срце речима.

Грубо узимам свој бол, страхујући да би то могла ти учинити.

.

Чезнем да те оставим заувек,

али се не усуђујем, страхујући да би могла открити мој кукавичлук.

Зато поносито дижем главу и долазим весео у твоје друштво.

Непрекидне стреле из твојих очију чине да је мој бол вечито свеж.