Велика Томић: Џивџански жива
Једном је река хуком прошла
кроз твоје снове,
зар је ниси регистровала мила?
Колико у нама жива је била,
као сви џивџани света.
.
Кренимо сада у мирно море.
Кажем ти – Шта је сад, зашто се нећкаш?
Из тебе хуља живост за двоје!
Само рече: – Зар мртвом мору да будем стрек?
Хаљина, шешир и шал на ветру
хватање пене и риба рој.
.
У тесним пролазу брзаком ћемо проћи,
однеће нас пад.