Рефик Мартиновић:Не заборави


Не заборави драга

она наша прољећа

и дане

кад смо одлазили на трг

тамо гђе долазе

људи и птице

које су нам миловале дланове

кад смо их даривали

мрвицама љубави

да нас више воле

и кад су заједно самном

чувале твоја снивања

док си се њихала

на крилима развигора

испод којих сам крио пољупце

плашећи се твојих буђења.

Увијек ћу се сјећати

оних прољећа

и дана

кад сам те чекао

у сенкама бијелог багрема

на трамвајској станици

тамо гђе сви

неког чекају

и цртају његове кораке

чежњама мајских мириса

и капима сјетне кише

док бехар мирише

и зелена седмица

гмиже својом путањом.

Не заборави мила

прољећа и дане

о којима не волим

писати истрошене пјесме

и похабане стихове

…јер рекли су ми

да је љубав

и изгубљено прољеће

које се никад

вратити неће

…и вечери ћутања

крај зелене ријеке

чији хладови у тишини

сакупљају прошлост.

…И сада

понекад туда прођем

и погледом грлим

исти онај трг птица

на којем и сада долазе

птице и људи

и клупу у сјенкама багрема

гђе неко неког чека

иако су отишла наша прољећа

која изгужваше године

уморне од снова

и живота у пролазу.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s