Милорад Куљић: Полен радости
Извор радости свет орадостио.
У трун сваку тај полен положио.
Голицавим кијањем раздрагао
и ватру радости наложио.
Наћи радост равно је смислу
који нам живот успешним чини.
Отвори цветак да нађеш ту силу
па заголицан њоме весело кини.
Ко радост тражи у недодиру
бездохватно маши животну тему.
Роби себе у привидном миру
који му скрио радост у свему.
Ту је ученик да нас поучи.
Вероучитељ је радости дете.
Да затрепери оно се не мучи
па радости свет широм планете.
Радоснику у коси гнездо свила
птица што оде звиждуком свира.
У оку му светлом купа се вила
а срце са свемиром разговара.