Верица Стојиљковић: Ноћ под Брдом орлова


Како су звезде меке и лепе

И како мирно шетају небом

До пола као осликане

а од пола сасвим живе!

.

Како је Луна тиха и тајновита,

И како нежно у дамаре жену дира!

Срму простире, сребра лествице,

За узлаз до љубавне царевине!

.

Како је песма птица у то доба снажна,

И како уз њу се распевава сваки цвет,

Док лептири трче ка светлу с прозора!

.

Како је шума цела, благо уснула,

Тишином дрема дуња и крушка,

А ево и трешња и шљива угледаше свет!

.

И како се нежно повија грање,

И трава се у корену помиче,

Док оком је гледа боголико биће!

.

И чује се из далека, неко на лири свира

Док срце у грудима туче,

Излетело би корацима од много миља!

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s