Верица Стојиљковић: Ноћ под Брдом орлова
Како су звезде меке и лепе
И како мирно шетају небом
До пола као осликане
а од пола сасвим живе!
.
Како је Луна тиха и тајновита,
И како нежно у дамаре жену дира!
Срму простире, сребра лествице,
За узлаз до љубавне царевине!
.
Како је песма птица у то доба снажна,
И како уз њу се распевава сваки цвет,
Док лептири трче ка светлу с прозора!
.
Како је шума цела, благо уснула,
Тишином дрема дуња и крушка,
А ево и трешња и шљива угледаше свет!
.
И како се нежно повија грање,
И трава се у корену помиче,
Док оком је гледа боголико биће!
.
И чује се из далека, неко на лири свира
Док срце у грудима туче,
Излетело би корацима од много миља!